Glaukom ili zelena mrena je oboljenje optičkog živca (nerva) koje najčešće nastaje kao posledica povećanja intraokularnog (očnog) pritiska. Na očnom dnu (retini) dolazi do prijema svetlosnih impulsa koji se zatim različitim mehanizmima prevode u električne impulse. Svaki impuls ima posebno nervno vlakno kojim prolazi. Sva nervna vlakna na očnom dnu se grupišu u jednoj tački i formiraju tzv. papilu vidnog živca. (papilla nervi optici). Od papile zatim počinje očni živac, koji podseća na upletenu žicu sastavljenu od mnogobrojnih upletenih sitnih vlakana. Optički živac (nerv) predstavlja vezu između oka i mozga. Živac služi za prenos impulsa sa retine (očnog dna) oba oka, do mozga gde se formira jedinstvena slika koju vidimo. Stanje papile optičkog živca zavisi od cirkulacije krvi odnosno dopremanja kiseonika i hranljivih materija. U stanjima kada je intraokularni pritisak povećan, dolazi do smanjenja ishrane papile optičkog živca i oštećenja odnosno propadanja nervnih vlakana. Ovakvo stanje nazivamo glaukom. Oštećenje vlakana dovodi do nastanka slepih mrlja, odnosno gubitka delova vidnog polja što nazivamo – skotom. Od papile zatim počinje očni živac, koji podseća na upletenu žicu sastavljenu od mnogobrojnih upletenih sitnih vlakana. Optički živac (nerv) predstavlja vezu između oka i mozga. Živac služi za prenos impulsa sa retine (očnog dna) oba oka, do mozga gde se formira jedinstvena slika koju vidimo. Stanje papile optičkog živca zavisi od cirkulacije krvi odnosno dopremanja kiseonika i hranljivih materija. U stanjima kada je intraokularni pritisak povećan, dolazi do smanjenja ishrane papile optičkog živca i oštećenja odnosno propadanja nervnih vlakana. Ovakvo stanje nazivamo glaukom. Oštećenje vlakana dovodi do nastanka slepih mrlja, odnosno gubitka delova vidnog polja što nazivamo – skotom.

Očni pritisak

Oko možemo posmatrati kao jednu polu elastičnu loptu u kojoj postoji neprestano kruženje tečnosti. U oku se neprestano produkuje očna vodica – humor aquosus. Višak produkovane tečnosti iz oka izlazi posebnim sisteima za eliminaciju. Razlika između količine produkovane tečnosti i tečnosti koja je iz oka izašla je odgovorna za intraokularni – očni pritisak.

Blagi porast očnog pritiska je praktično bez simptoma po pacijenta. Dugotrajnim delovanjem, pritisak dovodi do postepnog oštećenja pojedinih nervnih vlakana i formiranja slepih mrlja odnosno skotoma. Ove slepe mrlje u početnom stadijumu se formiraju na periferiji vidnog polja. Daljim napredovanjem dolazi do njihovog povećavanja, napredovanja prema centru i postepenog sužavanja vidnog polja. U uznapredovalim stadijumima bolesti vidno polje je toliko suženo da čovek ima osećaj da gleda kao kroz uzanu cev. Simptomi zavise od vrste glaukoma. U osnovi postoje dve vrste glaukoma, a to su:

• Glaukom otvorenog ugla – primarni glaukom otvorenog ugla. On predstavlja najčešću formu glaukoma. Starenjem dolazi do postepnog začepljenja izvodnih kanalića – trabekuluma oka što dovodi do povećanja intraokularnog pritiska. O glaukomu otvorenog ugla govorimo kada je kao rezultat povećanja očnog pritiska došlo do oštećenja vidnog živca i stvaranja slepih mrlja. Oko 60% svih glaukoma spada u glaukome otvorenog ugla. Ova forma je najčešće bez simptoma i dovodi do postepnog gubitka perifernog vida.
• Glaukom zatvorenog ugla – primarni glaukom zatvorenog ugla. Predstavlja ređu formu glaukoma. Nastaje kao posledica specifične građe oka, odnosno nemogućnosti tečnosti da dospe do izvodnih kanalića. Da bi očna vodica dospela do izodnih kanalića – trabekuluma, neophodno je da prethodno prođe kroz komorni ugao. U slučajevima kada ugao nije dovoljno otvoren dolazi do prekomernog nakupjanja tečnosti i porasta očnog pritiska. Poseban oblik ovog glaukoma predstavlja akutni glaukom zatvorenog ugla kada iznenada dolazi do potpunog zatvaranja ugla. Ovaj oblik je praćen izrazitim bolovima u oku, zamagljenjem vida, snažnom glavoboljom i najčešće mučninom i povraćenjem.

Simptomi koji se mogu javiti kao posledica povećanja očnog pritiska /bez obzira na vrstu glaukoma/ su: pojava haloa različitih boja prilikom gledanja u izvor svetlosti, bol u oku, zamagljen vid, glavobolja, mučnina i povraćanje, pojačano suzenje oka i osetljivost na svetlost. Glaukom otvorenog i zatvorenog ugla spadaju u tzv. primarne glaukome. Pored ove vrste postoje i tzv. sekundarni glaukom (posledica neke druge bolesti ili povrede oka) i urođeni glaukom. Oštećenje vidnog živca i nastanak slepih mrlja se u početnim stadijumima subjektivno ne može primetiti. Tek u uznapredovalim stadijumima kada je oštećenje izraženo i kada su slepe mrlje velike, moguće je da osoba primeti kako ruši stvari koje se nalaze sa strane i nema osećaj prostora. Izgubljeni vid se ne može vratiti. Od izuzetne važnosti je blagovremena dijagnostika i adekvatna i redovna terapija.

Najčešći tip glaukoma tzv. primarni glaukom otvorenog ugla se javlja kod odraslih osoba, češće kod starijih. Obično je bez simptoma, tako da se najčešće osoba javlja zbog nekih drugih očnih tegoba, a prikom pregleda se dijagnostikuje glaukom. Za ovaj tip glaukoma starenje predstavlja najveći faktor rizika, a preporuka je da se kompletan oftalmološki pregled izvrši posle 40.g. života, ako ne i ranije. Dijagnoza glaukoma se postavlja primenom odgovarajućih pregleda, u koje spada:

• Merenje intraokularnog – očnog pritiska – tonometrija
• Pregled komornog ugla – gonioskopija
• Pregled i procena stanja papile vidnog živca – oftalmoskopija, OCT /optička kohoherentna tomografija/,GDx,HRT
• Pregled vidnog polja – perimetrija

Predstavlja merenje očnog pritiska. Obavlja je isključivo oftalmolog. Nakon davanja kapi lokalnog anestetika pomešanog sa specijalnom žutom bojom na oko se prislanja tonometar (malli plastični cilindar) i očitavaju se vrednosti. Merenje je u potpunosti bezbolno, bez rizika i traje par sekundi.

Podrazumeva pregled komornog ugla. Nakon aplikacije lokalnog anestetika na oko se prislanje specijalna lupa kojom se posmatra stanje komornog ugla.

Predstavlja pregled dubljih delova oka i njegovih struktura. Ovim pregledom omogućeno je da se proceni stanje papile odnosno ”glave” vidnog živca. Vrši se posmatranjem uz pomoć oftalmoskopa ili primenom odgovarajućih lupa. Pored standardne oftalmoskopije dodatne informacije (deblji sloj nervnih vlakana, veličina diska i stepen oštećenja) kao i slikoviti prikaz o stanju vidnog živca nam pruža optička koherentna tomografija (OCT).

Perimetrija je vrsta pregleda kojom se procenjuje širina vidnog polja. Za praćenje i procenu glaukomskog oštećenja koristi se kompjuterizovana perimetrija. Testom se dobijaju podaci o granici vidnog polja kao i o postojanju slepih mrlja – skotoma. Pacijent na beloj podlozi posmatra pojavu tačaka različitog intenziteta svetla i svaki put kada je primeti pritisne odgovarjući taster. Dužina trajanja zavisi od vrste primenjenih testove i kreće se u rasponu od 5-20 minuta po oku. Pregled je u potpunosti bezbolan i ne zahteva posebne pripreme. Perimetrija se vrši na prvom pregledu prilikom sumnje na glaukom, a zatim se ponavlja u tokom prve 3 godine od dijagnoze na svakih 6-8 meseci, da bi se procenio stepen napredovanja bolesti, a zatim jednom godišnje.

Osobe koje boluju od glaukoma moraju se redovno ići na preglede (očni pritisak, perimetrija, OCT..) i kontrolisati se tokom celog života. Glaukom je kompleksno oboljenje koje zahteva redovno praćenje različitih parametara, a ne samo očnog pritiska. Iste vrednosti pritska mogu imati kod osoba različite efekte (debljina rožnjače – korigovani očni pritisak..). Zbog toga se svakoj osobi pristupa individualno. Jednom nastala oštećenja se više ne mogu popraviti. Cilj terapije je da zaustavi dalje napredovanje bolesti i zasniva se na primeni odgovarajućih lekova (kapi), laserske terapije i operativno lečenje.

Lekovi sa najčešće koriste lokalno u obliku kapi ili gela. Lokalno primenjeni deluju na dva načina, smanjuju produkciju očne vodice ili povećavaju njeno oticanje i na taj način smanjuju očni pritisak. Lekovi se moraju redovno uzimati, u kontinuitetu i u jednakim vremenskim intervalima. Terapija se ne sme prekidati bez konsultacije sa lekarom! Pojedini lekovi tokom primene mogu izazvati crvenilo oka ili dovesti do privremenog zamagljenja vida, drugi pak mogu uticati na funkcionisanje kardio-vaskularnog sistema te je stoga neophodno pre primene terapije upoznati lekara oftalmologa o eventualnim bolestima i lekovima koje osoba, kod koje je dijagnostikovan glaukom, već primenjuje.

Kada primena lokalne terapije (kapi) nije dovoljna ili kada se teško podnosi, može se primeniti laserska terapija u lečenju glaukoma. U zavisnosti od tipa glaukoma primenjuje se YAG laser iridotomija u lečenju glaukoma zatvorenog ugla ili LASER TRABEKULOPLASTIKA u terapiji glaukoma otvorenog ugla. U odabranim slučajevima laser terapija može biti i prva terapija, pre upotrebe kapi. Cilj intervencije je da omogući bolje i veće oticanje očne vodice i na taj način smanji intraokularni pritisak. Rezultati u smislu smanjenja očnog pritiska vidljivi su već nakon intervencije odnosno nekoliko dana posle, a u zavisnosti od vrste intervencije. U pojedinim slučajevima i nakon primene laserske intervencije mogu biti neophodne kapi kao dopuna terapije. Intervencija je bezbolna u trajanju od nekoliko minuta, nakon čega pacijent ide kući, a dalji kontrolni pregledi se vrše u dogovoru sa lekarom.

U slučajevima kada nije moguće očni pritisak održati u granicama normalnih vrednosti uz primenu kapi ili laserske intervencije pristupa se operativnom lečenju glaukoma. Cilj operacije je da se smanji očni pritisak i na taj način da se zaustavi dalje oštećenje vidnog živca. I nakon operativnog lečenja u pojedinim slučajevima može biti neophodna dalja primena kapi. Operacije se izvode ambulantno bez dužeg zadržavanja, a kontrolni pregledi se obavljaju u dogovoru sa lekarom.