Jednom kada se pojavi, kataraktu više nije moguće izlečiti ni kapima, ni naočarima niti posebniom ishranom. Operativno otklanjanje zamućenog sočiva predstavlja jedini način izlečenja i povratka vida. Katarakta može napredovati izuzetno polako ili pak nešto brže. U određenim slučajevima napredovanje razvoja katarakte se može manifestovati samo padom vidne oštrine na daljinu bez pojave mutnina, a nastaje kao rezultat zadebljanja sočiva. U ovom stadijumu kada još uvek ne postoji zamućenje samog sočiva problem se privremeno može rešiti povećanjem dioptrije u naočarima, nošenjem kontaktnih sočiva ili pak primene jačeg osvetljenja i lupa. Kada gubitak vida u tolikoj meri napreduje da počne da ugrožava i onemogućava obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti, tada je vreme za operativno lečenje. Ne treba isuviše dugo čekati jer sa razvojem katarakte i njenim daljim napredovanjem operativni zahvat postaje složeniji. Tokom razvoja, katarakta može dovesti i do naglog skoka očnog pritiska kada je praćena izrazitim crvenilom oka, gubitikom vida i izuzetno jakim glavoboljama. Tada se operacije moraju hitno izvoditi, a postoperativni oporavak je duži i komplikovaniji. U određenim situacijama kada je katarakta udružena sa drugim bolestima oka (diabetesna retinopatija), operacija može biti predložena i pored relativno očuvane vidne oštrine. U takvim slučajevima operacije se izvode radi adekvatne dijagnostike drugih oboljenja i njihove terapije. Kada katrakta predstavlja jedino očno oboljenje u velikoj većini slučajeva ona se izuzetno uspešno leči. Milioni ljudi svakodnevno se uspešno leče širom sveta od katarakte. Ukoliko imate dijagnostikovanu kataraktu na oba oka, prvo se operiše jedno (sa lošijim vidom), a zatim posle nekog vremena, nakon oporavka operisanog oka operiše se i drugo oko. Za razliku od brojnih drugih oboljenja u kojima je lekar taj koji odlučuje kada će se izvoditi operacija, odluka za operativnim lečenjem katarakte je kako na lekaru tako i na samom pacijentu.

Operacija katarakte predstavlja hirušku intervenciju pri kojoj se otklanja prirodno zamućeno sočivo i zamenjuje veštačkim intraokularnim sočivom (IOS)… Operacije katarkte spadaju u rutinske operacije, sa statistički gledano izuzetno malim brojem kompliakcija. Prilikom intervencije uklanja se prirodno zamićeno sočivo i zamenjuje se veštačkim intraokularnim sočivom (IOS). Cela procedura se odvija po tipu dnevne hirurgije (bez ležanja u bolnici) i uobičajno traje od 15-30 minuta. Pacijenti prilikom intervencije ne osećaju bol ili ga malo osete i već sutradan se mogu vratiti svakodnevnim aktivnostima. Operacija katarakte nije lasersko skidanje dioptrije koje se izvodi na sasvim drugi način. Prilikom izvođenja intervencije hirurg će napraviti jedan mali rez na oku, kroz koji će instrumentom koji podseća na olovku izvaditi vaše zamućeno sočivo, a zatim kroz taj isti rez ubaciti veštačko intraokularno sočivo. Operacije katarakte se smatraju jednim od najbezbednijih hiruških intervencija u medicini. I pored toga što se više milona ljudi svake godine operiše u svetu ni jedna operacija nije identična. Hirurg može da se odluči za jedan od dva načina operativnog lečenja, što zavisi od stanja vašeg oka:

1. Fakoemulzifikacija – predstavlja najčešće upotrebljavanu i najnapredniju tehniku operativnog lečenja katarkte. Prilikom zahvata pravi se rez od 1,8-3,5 mm na oku kroz koji se ultrazvučnim putem prirodno sočivo odstranjuje i zamenjuje veštačkim. Zbog izuzetno malog reza rana se najčešće ne ušiva. Više od 97% pacijenata koji se podvrgnu fakoemulzifikaciji bude izlečeno bez komplikacija.
2. Ekstrakapsularna ekstrakcija katarakte (ECCE) predstavlja drugi način operativnog lečenja, koristi se češće kod uznapredovalih stadijuma katarkti i kada su one udružene sa drugim oboljenjima. Rez je veći 5-6 mm i zahteva postavljenje šava. Oporavak je nešto duži, a ishod operacije identičan fakoemulzifikaciji.

Intraokularno sočivo je veštačko sočivo napravljeno od plastike, silikona ili akrilata i svojom funkcijom imitra prirodno sočivo. Nalik objektivu fotoaparata uloga sočiva u optičkom sistemu oka je da fokusira svetlost na tačno određnu tačku na oočnom dnu – makulu (žutu mrlju). Prilikom nastanka i razvoja katarakte dolazi do gubitka sposobnosti izoštravanja slike zbog pojave mutnine u samom sočivu i tada se ono zamenjuje veštačkim.

Pre operativnog lečenja katarakte neophodno je da se izvrši kompletan oftalmološki pregled. Ovaj pregled se obavlja u cilju određivanja stepena razvijenosti katarakte ili postojanja još nekih očnih oboljenja. Pregled uključuje biomikroskopiju prednjeg segmenta oka (rožnjače, dužice sočiva), merenje očnog pritiska i širenje zenica kako bi se omogućio detaljan pregled očnog dna. Pored ovih pregleda vrši se pregled ultrazvukom (ultrazvučna biometrija) radi određivanja jačina dioptrije sočiva. Nakon izvršenog kompletnog oftalmološkog pregleda zajedno odlučujemo da li će te se operisati ili operaciju odložiti na neko vreme. Ukoliko ste se odlučili za operaciju neophodno je da nam saopštite da li uzimate neke lekove, jer određene grupe lekova mogu dovesti do komplikacija prilikom operativnog lečenja (antikoagulansi – krvarenja…), da li ste alergični na neke supstance i da prikupite odgovarajuće nalaze. Nekoliko dana pre operativnog zahvata dobijate da koristite kapi za oči i kapsule u cilju smanjenja mogućnosti nastanka infekcije. U slučaju da koristite neke od lekova koji mogu da ometaju uobičajan tok operacije prekidate njihovu upotrebu u dogovoru sa nama. Na dan operacije neophodno je da popijete Vaše lekove koje svakodnevno koristite. U slučaju da pored katarakte postoji i neko drugo očno oboljenje (glaukom) potrebno je takođe da uzmete terapiju koju koristite. Ukoliko bolujete od šećerne bolesti neophodno je da uzmete Vašu terapiju za šećer i da doručkujete. Pre izvođenja operativnog zahvata dobijate odgovarajuće kapi, infuziju i lokalnu anesteziju. Ulazite u operacionu salu, a preko glave se stavlja kompresa sa otvorom za oko. Nakon toga se pristupa izvođenju operacije. Sama operacija traje od 15-30 minuta. Tokom operativnog zahvata većina pacijenata ne oseća nikakav bol. Ukoliko se desi da osetite bol neophodno je da nam saopštite. Tokom operacije Vi ste u potpunosti svesni okruženja i dešavanja oko Vas. Nakon završene intervencije na oko se stavlja zaštitna školjka koja ostaje do kontrolnog pregleda sutradan.

Iskustva nakon operacije su individualna, ali u osnovi postoji par zajedničkih karateristka za sve pacijente koji su se podvrgli operativnom zahvatu. Uobičajno je sa se neposredno nakon operacije osećate pospano i tromo, što je posledica primenjene lokalne anestezije. Ovaj osećaj obično nestaje već tokom boravka u prostoriji za oporavak u kojoj se pacijenti obično zadržavaju od 30min do 1h nakon hirurškog zahvata. Na kraju same operacije dobićete određene antibiotske kapi u oko kao i kapi koje sprečavaju zapaljenje i biće Vam postavljena zaštitna školjka na oko. Samu školjku nećete skidati sami, već će to biti učinjeno na kontrolnom pregledu sutradan. Po povratku kući nakon operacije bilo bi poželjno da se odmarate. Ne bi smeli da dirate odnosno trljate oko niti da pokušavate da sami skinete zaštitnu školjku. Nakon prestanka delovanja anestezije možete osetiti peckanje, grebanje u retkim slučajevima i umereni bol. Ukoliko se bol javi možete popiti lek koji obično koristite za ublažavanje bolova.

Sutradan na kontrolnom pregledu se skida zaštitna školjka i oko ostaje otvoreno. U izuzetno retkim slučajevima može se produžiti nošenje zaštitne školjke. I možete se polako vratiti svojim uobičajnim dnevnim aktivnostima, uz izbegavanje fizičkog naprezanja, udaraca po oku i boravka u sredinama sa puno prašine. Nakon kontronog pregleda dobijate odgovarajuće kapi, koje štite od nastanka infekcije i sprečavaju razvijanje zapaljenja i kapi koristite do naredne kontrole koja se obično zakazuje za 7-10 dana nakon izvršene intervencije. Za to vreme možete imati osećaj nelagodnosti u oku, povremeno osećaj peckanja, grebanja i oko može biti crveno i suzno. Možete imati osećaj magle pred okom, pojavu haloa kao i nejsanog vida. U ovom vremenskom periodu izuzetno je važno da oko ne dirate, ne trljate kao i da izbegavate naprezanja i dizanje teških tereta. Od izuzetne važnosti je da redovno i pravilno koristite propisanu terapiju. Nakon druge kontrole, nastavljate sa korišćenjem kapi, ali se doza potepeno smanjuje. Uobičajno je da svi simptomi nelagodnosti postepeno nestaju tokom ovog perioda. Svakim danom ćete primećivati da sve bolje vidite do narednog kontrolnog pregleda koji se uobičajno zakazuje za 1 mesec. Smatra se da je za potpuno zarastanje rane i oporavak vidne oštrine neophodno da prođe od 4-6 nedelja nakon izvršene operacije. Brzina oporavka je individualna i zavisi od brojnih faktora. Nakon ovog vremenskog perioda dolazi do potpunog oporavljanja oka i nakon toga se utvrđuje definitivna dioptrija za naočare za vid na daljinu, ukoliko je potrebna.